Google, Bing i ostali najbolji prijatelji
Ako ste ikada pravili web sajt, ili ga je neko pravio za Vas, onda znate da su pretraživači kao što je Google, Bing, Yandex, Baidu i ostali, vaši najbolji prijatelji (ako slučajno ne znate, ima puno SEO stručnjaka koji će da vam rado objasne, ne moram ja da se mešam u sve ;)).
Samo od toga koliko ste vi dobri sa njima (mislim na prijatelje pretraživače) zavisi da li će vam i u kojoj meri uspeti to što radite. Ali ponekad, u veoma retkim slučajevima, u jednom kratkom periodu, vaše odlično prijateljstvo i saradnja mogu mnogo zaboleti.
Retko pišem ovakve tekstove. Mislim da sam poslednji put pisao pre 10-tak godina seriju članaka za jedne “programske” novine. Ali pre neki dan smo, kako bi mi to rekli, “pustili live” jedan novi veliki sajt. Po komentarima na društvenim mrežama vidim da se dosta ljudi bavi sličnim poslom, ali da je retko ko imao priliku da radi stvarno velike projekte za koje ne važe baš ista pravila kao za sajtove od par stotina ili par hiljada stranica. Pa rekoh da podelim jedan savet, “bolno” iskustvo 🙂
Mi smo pre nekih 5-6 godina prvi put imali projekat od nekoliko stotina hiljada stranica, i naivno ga pustili puni ponosa što smo uspešno stigli do cilja. Radio je 20 minuta! Posle tih 20 minuta ni jedan administrator više nije mogao da mu priđe. Da ne pričam posetilac.
Jaoj, hakovali su nam sajt!
Kad pre? Ma konkurencija je platila nekim Kinezima da ga obore, sigurno! Šta drugo može da bude.
Aha… Baš… Platili su Googlu da nam obori server. I Microsoftu, takođe. A umešali su se tu i neki Rusi.
Šta je bilo? Pa, vaš i naš prijatelj Google je došao u goste. Nepozvan, naravno. Doduše, nismo mu rekli da ne može da dođe, pa ga ni ne krivimo. Bio je mnogo znatiželjan, interesovale su ga baš sve stranice, i sve ih je posetio. A onda je nekako javio i svom kolegi Bingu, pa je i on došao na žurku. Naravno, u svetu večite špijunaže, Rusi i Yandex su verovatno presreli tu poruku, pa su došli i oni; čisto da provere šta se tu dešava. A sa njima i mnogi drugi; družili su se tu i Zapad (Amerika – Google, Bing), i Istok (Rusija – Yandex, Kina – Baidu) jer je projekat bio globalan. Naravno, svi nepozvani. I naravno, nije da smo im mi branili da dođu.
Šta se tada desilo? Server koji je u to vreme stvarno bio “zmaj” nije mogao da izdrži toliku gužvu, pa je odbio poslušnost i otišao da se malo odmori, da malo dremne. Budili smo ga, i budili. I na kraju probudili… Na dugme… Posle sat vremena… a možda i duže.
Mi smo tada morali da naučimo na sopstvenoj koži da 200000 novih stranica predstavlja pravu poslasticu za pretraživače i da će odmah nepozvani da dođu da se goste; sve dok ima slatkiša. Ukoliko ih ne sprečite, poješće vas!
Kako da se borite?
A kako da ih sprečite? Neverovatno jednostavno; napišite vašim “robotima” da ih ne puste da uđu. Suzdržite se izvesno vreme od količine gostiju, znam da je teško, ali pokušajte; pozovite danas jednog, sutra drugog, pa prekosutra ostale. Jesu oni vaši najbolji prijatelji, koje sigurno želite da vidite u gostima, ali verujte da se neće naljutiti ako ne dođu baš odmah.
Nije ovo nikakva genijalna ideja. Čak je vrlo logično (sada, odnosno od tada). Ali retko ko će pomisliti da tako jednostavna stvar može imati toliko velike posledice. Pogotovo što svi želimo Google kod nas.
Mi smatramo da imamo sreću što smo imali lošu sreću pre dosta vremena (da, namerno smišljena rečenica da pojača utisak :)). Ako neko od vas sada smatra da ima dobru sreću i da je ovo pročitao na vreme, onda mi nije žao sitnih sati i “kuckanja” na mobilnom telefonu 🙂
